Škola stranih jezika | Kursevi Engleskog | Nemačkog | Najčešće postavljana pitanja

Da bi ste dobro ovladali jezikom, potrebno vam je sledeće:

• SPOSOBNOST – spoznaja sopstvenih sposobnosti može vam pomoći da razumete koliko vam je vremena i truda potrebno da uložite da biste ovladali jezikom. Zapamtite, svako može da nauči jezik, ali svi smo mi različiti pa je tako i u učenju jezika.
• MOTIVACIJA – morate biti motivisani da bi ste nešto uradili kako treba. Bez motivacije nećete istrajati u ovom poduhvatu.
• STAV – vaš stav određuje kako ćete naučiti jezik. Ako se odlučite da učite jezik tako što ćete samo dolaziti na nastavu, vaš put ka uspehu će biti usporen. Bitno je da znate da je profesor tu da vam približi jezik, pokaže način da doprete do njega ali je ipak na kraju vaša odgovornost da li ćete pružiti taj korak.

Deca su u svojoj ranoj mladosti sklona da oponašaju ono što čuju i imaju urođenu sposobnost da iz toga izvuku jezička pravila. Sva pravila maternjeg jezika deca usvoje uglavnom do svoje treće godine života, tako da je to period kada već mogu krenuti sa učenjem stranog jezika. Nove reči i jezička pravila oni usvajaju intuitivno, bez razmišljanja, zbog toga ne treba očekivati od deteta mlađeg uzrasta da nauči preterano mnogo reči. Pored toga, kod dece se usvajanje jezika i reči vezuje za situaciju. Oni u tom perdiodu jezik uče kroz igru. Zato se rad sa decom predškolskog i školskog uzrasta bitno razlikuje.
Sa sedam godina rad sa njima postaje ozbiljniji. Zadržavaju se elementi igre ali se pomalo ubacuje pisanje i čitanje, i domaći zadaci.

Neki kandidati kao odgovor na ovo pitanje zele cuti sto krace vreme, zbog toga sto im je hitno potrebna potvrda ili znanje radi zaposlenja, studiranja ili slicno, i rado ce upisati onu skolu koja im obeca najkrace vreme.
Mi smatramo da su obecanja poput “upisite kurs i naucite jezik” marketinski trik zbog toga sto nije odredjeno sta to znaci nauciti jezik.
Pri ucenju jezika postoji mnogo faktora od kojih zavisi brzina ovladavanja jeyikom tako da je tesko unapred tacno odgovoriti na ovo pitanje. Prednost nase skole je sto se brzina napredovanja moze prilagoditi polaznicima i njihovim potrebama.

Nikada niste prestari za ucenje. Tacno je da deca brze prihvataju nove vestine, ali svako u bilo kom periodu moze nauciti nesto novo u onolikoj meri koliko to zahteva posao ili interesovanja.

Informacije o cenama grupnih ili individualnih kurseva u nasoj skoli mozete pronaci na ovoj strani na linku Cene.

Cenu kursa za decu mozete platiti u deset jednakih mesecnih rata. Cenu kurseva za odrasle mozete platiti u 4 jednake mesecne rate.
Ukoliko se odlucite da kurs platite u odjednom ostvarujete pravo na popust od 10%.

Cena kursa ne ukljucuje i udzbenik. Udzbenik mozete sami kupiti ili ga nabaviti preko skole po istoj ceni.

Termine za nastavu za nove grupe formiramo u skladu sa potrebama polaznika, u tome se trudimo da svima izadjemo u susret i da pronadjemo najbolje resenje za se polaznike u grupi.

U nasoj skoli jedan puni nivo prema Zajednickom evropskom referentnom okviru traje u proseku dva kursa, osim za nivo B1 i B2 (cetiri kursa). U zavisnosti od napredovanja polaznika, moguce je smanjiti broj potrebnih kurseva tj. medjunivoa.
Klasifikacija je sledeća:

• A1.1
• A1 (završni)
• A2.1
• A2 (završni)
• B1.1
• B1.2
• B1.3
• B1 (završni)
• B2.1
• B2.2
• B2.3
• B2 (završni)
• C1.1
• C1 (završni)
• C2.1
• C2

Predstavljamo Vam listu čudnih i zanimljivih činjenica o svetskim jezicima.

• Od svih engleskih reči, reč „set“ ima najveći broj značenja.
• Kineski jezik ne zahteva korišćenje znakova interpunkcije.
• Postoji samo jedna reč na svetu koja sadrži tri uzastopno duplirana slova: BOOKKEEPER- knjigovođa
• Reč „Widow“ (udovica) je jedina reč ženskog roda u engleskom jeziku koja je kraća od muške verzije ove reči „Widower“ (udovac)
• Prema zakonu američke države Ilionis, ilegalno je pričati na engleskom jeziku. Naime, jedini priznat jezik je „američki“.
• Reč „queue“ (red) je jedina reč na engleskom jeziku koja bi se potpuno isto izgovarala i kada bi se oduzela poslednja četiri slova.
• Neki jezici imaju padeže, a neki ne. Srpski jezik ima sedam padeža, dok engleski jezik nema nijedan. Finski jezik ima oko 14-15 padeža, dok mađarski ima oko 18, sve zavisi od definicije. Ali, po broju padeža apsolutni rekorder je češki jezik koji se govori na Kavkazu, i koji ima 64 padeža.
• Najduža reč u srpskom jeziku je prestolonaslednikovica, koja znači žena prestolonaslednika.
• Kmerski jezik u Kambodži ima 74 znakova u alfabetu, dok jedan od jezika na Papui Novoj Gvineji, Rotokas ima samo 12 znakova.
• Hebrejski jezik je jedini izumrli jezik koji je uspešno oživljen.
• Srpski jezik je jedini evropski jezik sa digrafijom, odnosno dva pisma u okviru jednog jezika.